На овој страница објављујемо текстове који посетиоцима сајта могу бити интересантни , а односе се на рад Живе Ватре и бендова који стварају ауторску музику. Ваше сугестије су добродошле.
ТЕКСТОВИ
За преглед текстова кликни на следеће наслове:
Између редова истина пише (Прилог албумима)
Песме и албуми Живе Ватре поред дословног имају и своје пренесено значење које представљамо у следећем тексту.
Први албум говори о генерацијама деведесетих и почиње као балканска етно прича, песмама ''Жива ватра'' и ''Нишлијка'' крећући се ка амбијенту свеприсутног лажног холивудског раја описаног у песми ''Лажна правила''. Албум се завршава песмом ''Деца Христа'', која је својеврсни излаз. Стварност је тешка, будућност неизвесна, али једна уска одшкринута врата спасења чекају сваког човека. Први корак ка њима је најтежи кроз спознају да смо деца Христа (да живимо за вечност а не пропадљиве циљеве материјализма). На албуму је посебно интересантна песма ''Лажна правила'' где песник обраћајући се девојци која симболизује слободу говори о томе да девојка заслепљена холивудом жртвује себе за оно што јој доноси пропаст.
Други албум се надовезује на први. Говори о савременом човеку који претворен у идолопоклоника, конзумента потрошачког друштва жуди за љубављу. Толико жуди за њом да као папагај непрекидно изговара реч љубав. Користи је где треба и не треба. Међутим до љубави се не долази хиљаду пута понављањем речи љубав већ жртвовањем, одрицањем од себе ради других. То захтева чистоту срца, које нема без чистоте ума, а чистоте ума нема без зауздавања страсти. То је битка за опстанак, слободу и срећу човека XXI века. Чување чула од информативног и другог смећа постаје приоритет за свакога ко жели живот достојан човека. Песме на албуму су углавном љубавног карактера али их све повезује и даје им смисао песма ''У срцу''.
Из наведеног се наслућује да песме Живе Ватре у свом пренесеном значењу осликавају савременог, урбаног човека који је изгубио слободу начином живота који живи. Он је добровољни роб коме се спољашњи господар намеће без физичке присиле ( у данашњем случају моћнa западна финансијска олигархија која креира начин живота савременог човека). Облик ропства је измењен али његова суштина није. Сабијен у четри зида урбани човек нема стварни додир са земљом у којој живи, са храном коју једе или водом коју пије. Он неселективно трпа у себе све импресије које му се нуде, а то га пре или касније чини депресивним.
У свему томе присутна је музика, која би у основи требало да има просветну и терапеутску улогу (побољшава расположење), али се у свету урбаног човека појављује као средство забаве са измењеном суштином речи забава. Право значење јој је окупираност неким радом (забавити се око неког посла), а у измењеном значењу превазилажење досаде. Поред тога музика се користи као средство вербалног бунта. Међутим када музичари спознају да њихова музика бунта пуни џепове оних против којих је бунт усмерен (финансијске олигархије и корпорација који су власници или сувласници музичке индустрије) цела прича постаје превара. Тако је савремена музика дошла у позицију лепо упакованог леша, који нема ништа од онога што музика треба да чини тј. да просвећује и лечи душу.
Поред наведеног песме Живе Ватре приказују једну видно психолошко-културну промену почев од деведесетих година, а то је да култура све више постаје женска (тако се приказује, а да ли је тако друго је питање). Мушкарци у њој попримају женске особине. Медији пропагирају вештачку, лажну једнакост полова и хомосексуализам, чему феминизирани мушкарац погодује. Медији постају отворено оружје за преобликовање свести (реч оружје је употребљена јер тај процес заиста функционише као рат усмерен против вековно постојећих породичних вредности ).
Из свега реченог израња прва ''невоља'' албума Живе Ватре. Њихова сврха није оно што музичка индустрија жели и што су претходних деценија предано спроводили бендови на музичкој сцени (забава у измењеном значењу те речи). Друга ''невоља'' је што нису рађени по шаблонима који би песме учиниле лепљивим за уши слушалаца. Трећа ''невоља'' је што рок музика на албумима није циљ већ средство преноса поруке песника генерацијама које су као и чланови бенда Жива Ватра одрасли на звуцима рока. Жива Ватра се на албумима оградила од обмане музичке индустрије и глобалних манипулатора људске свести да је било каква музика начин или суштина људског живота, али је свакако једна од важних споредних друштвених појава.
Како је настајала наша музика?
Као и већина музичких група Жива Ватра је у свом ауторском деловању сазревала следећи трагове својих музичких узора. На почетку су то биле групе Deep Purple, Led Zeppelin, Uriah Heep, Lynyrd Sкynyrd, Whitesnake, ZZ - Top, Rainbow, Scorpions, Iron Maiden,… Њихову музику је свирала прва постава Живе Ватре и према њој стварала нашу ауторску музику. Тврд хард рок близак хеви металу. Та прва постава или како је зовемо Жива Ватра I, саставила је већину песама које смо до сада снимили.
Међутим то није звук кога познајете и слушате на нашим албумима. За звук на нашим албумима заслужна је трећа постава групе Жива Ватра. У њој су из прве и друге поставе свирали само оснивачи групе хард рок гитаристи Михаило и Владан, а као нови чланови 1993. године у групу улазе клавијатуриста Бојан Борисављевић, басиста Владан Старчевић, бубњар Златко Јанковић и певач Милош Николић. Под утицајем тих нових чланова звук групе постаје мекши али и даље чврст хард рок са печатом брзих гитарских рифова.
Дакле од треће поставе из 1993. године потиче садашњи звук групе Жива Ватра oбликован кроз честе концерте наступе између 1993 – 1995. године. Но, на концертима и првом албуму наше песме нису звучале исто. За нас је то било велико разочарење. На првом албуму нисмо имали довољно знања, искуства и материјалних средстава да музику извођену уживо пренесмо у аудио запис. Друштвене околности су биле још горе јер су онемогућиле наш рад 1996. године..
Приликом поновног активирања групе крајем 2011 године, радећи на другом албуму, намера нам је била да останемо доследни звуку треће поставе, али се испоставило да то неће бити лако. Жива Ватра више није свирала у тој постави, а ни Милошев глас није звучао као деведесетих. За други албум су мењани аранжмани, експериментисало се у верзијама песама. На крају је тај албум снимљен знатно боље од првог, али је у продукцијском смислу остао скроман као и буџет који смо за његову реализацију издвојили.
Но, за наше фанове и друге заинтересоване за музику Живе Ватре битно је да кажемо да на нашу музику и оно што радимо на музичкој сцени у великој мери утиче наш статус полупрофесионалних музичара. Са једне стране ослобађа нас потребе прилагођавања музичким трендовима што сматрамо да је добро, али нас са друге стране ограничава у бављењу музиком јер су нам послови ван музике егзистенцијално приоритетни.. За ово, друго можемо рећи да је лоше када више људи треба да усклади своје слободно време са временом потребним за стварање ауторске музике. Међутим, да наши животни приходи нису изван музике у протеклим егзистенцијално несигурним деценијама се не бисмо могли бавити музиком. Када Жива Ватра о овоме говори увек се сетимо безбрижних година у којима је радила наша прва постава. Она је у стварање наше музике уложила огроман труд у повољним друштвеним условима за развој музике. На балканским просторима је то привилегија која се често има само једном у животу. Стога ћемо се са пар редака поново осврнути на рад поставе Жива Ватра I.
Прва постава се због сплета животних околности и личних обавеза чланова готово искључиво бавила стварањем ауторске музике. Она никада није јавно наступала (осим у кругу пријатеља). Чланови групе су свирали у другим групама, а рад на албумима Живе Ватре је текао као упоредни пројекат. У периоду свог рада Жива Ватра I саставила је готово три албума, а план њеног деловања је био једноставан. После компоновања музике за трећи албум требало је снимити први под називом Жива Ватра I и кренути у интезивно промовисање наших песама. Концертни наступи су планирани свуда где је за то постојала могућност. Након стицања потребног публицитета требало је да објављујујемо по један албум годишње. Тако је то било замишљено и добро напредовало до пред крај компоновања трећег албума. Тада се догодила ситуација коју нисмо предвидели. Избио је грађански рат.
Утицај онога што се догађало на нас и нашу музику током рата био је поражавајући. Жива Ватра се деведесетих нашла у ситуацију да држава у којој смо стварали не постоји. Људи су почели да се цене по националној основи, а не какав је ко човек. Но у том злу имало је и неко добро. Слом материјалистичких вредности подстакао је потрагу за дубљим смислом живота и вредностима које рђа и црв не изједају. Тако су настале наше песме ''Деца Христа'' и ''Лажна правила''. Многи рокери су у то време постали монаси.
Но, оно по чему смо деведесетих упамћени, а свакако је дало значајан печат нашој музици је да нас идеологије нису занимале. У политичке партије нисмо улазили. Поштовали смо националне особености других и такав наш став је остао до данас. Он није проистекао од музике, већ од кућног васпитања. Све то смо пренели на нашу музику. Она је прожета оптимизмом и надом да ће неко некада извући поуке из онога што је радила Жива Ватра у времену које није било наклоњено музици.
Песма "Нестајем"
Песма "Нестајем" је још једна из збирке деведесетих. Рађена је у две верзије. Оптимистичној и верзији која одговара духу садашњег времена. Иако ова песма говори о љубави, њена крајња порука је да треба живети и волети сада, поред свега и упркос свему.
Песма "Само ми реци да ме волиш"
Пре ХХ година желели смо да обрадимо једну песму од старе југословенске групе Демони. Међутим, текст нам се није допао због чега смо одустали од обраде и створили сличну песму са новим текстом и музиком. У току многобројних верзија настала је по стилу, начину свирања и другом песма уочљиво различита од оне коју смо мислили да обрадимо, а назвали смо је по првом стиху "Само ми реци да ме волиш". Пошто смо је започели као обраду песме групе Демони..тако нам је остала у сећању. . а тако је и представљамо јер нас подсећа на музику коју смо волели и стварали у време наших средњошколских дана. Иако при поновном окупљању групе нисмо имали намеру да је објавимо, свирајући је у студију одлучили смо да је снимимо и објавимо у верзији која нам се том приликом допала.